Од 17. септембра до 2. октобра 2016. боравили смо на турнеји у Америци, гдје смо у најзначајнијим центрима источног и средњег дијела САД-а, у 6 градова, одржали 7 концерата и неколико мањих наступа. Сад, када су се утисци почели помало слијегати, проналазећи своје мјесто у мозаику успомена, желимо да са свима вама који нас подржавате, помажете и бодрите у нашем музичком „трагању“ подијелимо неке лијепе стазе, лица, предјеле…

Концерти су одржани у Филаделфији, Патерсону, Њујорку, Детроиту, Акрону и Чикагу (два концерта). Представили смо се и мањим наступима приликом пријема престолонасљедника Карађорђевића на Светосавској академији у Чикагу, те у руској цркви у Чикагу и грчкој цркви у Њујорку. Благослов владика источно-америчког Иринеја и новограчаничко-средњеамеричког Лонгина, као и њихово присуство на концертима, дали су додатну духовну димензију нашој турнеји. Посебно значајан за нас је био хуманитарни концерт за Српску православну цркву Светог Саве која је изгорјела за Васкрс ове године. Покушали смо да на овај начин угардимо свој камен у обнову ове светиње. 

Иницијатор турнеје био је наш бањалучанин о. Владислав Радујковић, свештеник у Њујорку, који је уз још неколико ентузијаста, уложио велики труд и енергију да нашу музику представи, с једне стране Американцима, а са друге стране нашим људима који су, живећу у сасвим другачијем свијету и околностима, на неки начин одвојени од традиције. Наша мисија и јесте била у томе да им приближимо традиционално, али и да разбијемо предрасуду младих да је етно застарјела и превазиђена музика за старије генерације и да докажемо да она, управо супротно томе, нуди обиље потенцијала у модерном добу, нарочито у комбинацији са савременим жанровима и инструментаријумом. 

Слободно вријеме користили смо да обиђемо и упознамо неке од највећих и најљепших америчких градова, али и да ширимо видике у музичком и професионалном смислу. Обрели смо се на врло занимљивим мјестима и догађајима. Имали смо прилику да боравимо у најстаријем Hard rock cafe-у у Њујорку, гдје смо уживо могли да видимо изложене гитаре неких од највећих рок звијезда, затим у једном од најстаријих џез клубова у Чикагу – легендарном Green mill-у у који је својевремено долазио и познати мафијаш Ал Капоне, присуствовали смо неколико сјајних џез, блуз и поп свирки, које су чак и на улицама и парковима америчких градова честа појава. Захваљујући дивним и гостољубивим домаћинима обишли смо неке од најзачајнијих америчких музеја, као што су њујоршки „Метрополитен“, кливлендски „Музеј умјетности“, чикашки „Музеј науке“ итд. Усред њујоршке вреве и чикашке ужурбаности, управо на најфреквентнијим мјестима која пулсирају невјероватном брзином и на неки чудан начин увлаче и прождиру појединца у цивилизацијски и културолошки вртлог, гдје је упркос потенцираном култу индивидуе суштинске индивидуалности све мање, покушали смо зауставити вријеме и призвати своју крајишку Хипербореју пјесмом.

Велику захвалност дугујемо свим оним људима који су у организационом и сваком другом смислу омогућили да се ова турнеја реализује. Наишли смо на подршку Агенције за заштиту ауторских права АМУС, Представништву РС у Америци, компаније Ланако, Бањалучке берзе, Нектар пиваре, агенција Голд и Смиљић, те неких других који су жељели остати анонимни. На сличан начин су нас подржали и пријатељи групе „Траг“ у Америци, који су уочили важност његовања традиције за очување нашег националног идентитета. 

Музичка сусретања са сваким од америчких градова донијела су по једну причу:

Филаделфија (Пенсилванија)

У Филаделфији смо боравили свега један дан. Захваљујући предивним домаћинима, који су били спремни да нас већ у пола 6 ујутро, након цјеловечерњег концерта претходну ноћ, одведу у обилазак, успјели смо да макар летимично бацимо поглед на овај град. Филаделфија је један од оних америчких градова у којем се значајније него у осталим осјети историја Америке.

Филадефија (Philadelphia), или како је њени житељи од миља зову Philly, је највећи град америчке савезне државе Пенсилваније и шести у САД-у. Име града долази од грчког Φιλαδέλφεια, у значењу „братска љубав“. Град је у 18. вијеку имао већу социјалну и политичку важност чак од Бостона и Њујорка. Прије америчке независности, Филаделфија је била други по величини град у Британском Царству (иза Лондона). Америчка декларација о независности и амерички устав израђени су и потписани у Independence Hall у Филаделфији.

Патерсон (Њу Џерзи)

Патерсон је највећи град државе Њу Џерси. Познат је као „silk city“ због његове доминантне улоге у производњи свиле током друге половине 19. века. Данас је главна дестинација латино емиграната, те имиграната из арапског и муслиманског свијета.

Парохијани Српске православне црквено-школске општине Зачећа Св. Јована Крститеља, на челу са о. Владиславом Радујковићем (некадашњим парохом) и о. Ђоканом Мајсторовићем (садашњим парохом) били су нам неколико дана предивни домаћини, организовали нам лијеп концерт и дружења, водили нас у занимљиве обиласке Њујорка и обасули нас невјероватном пажњом!

Српска црква у Патерсону основана је 1975. године, при чему је данашњи храм купљен од сиријске православне цркве. Од 2012. за пароха је постављен наш бањалучанин о. Владислав Радујковић, који је, поред редовних обавеза, тежиште свог рада ставио на обнову богослужбеног простора и љепоту богослужења. Покренута је и недјељна школа, која ради по програму Министарства просвете Србије, што је чини јединственом таквом установом на америчком континенту. 1995. године купљено је и 50 хектара имања за потребе окупљања више хиљада наших вјерника са цијеле источне обале. Овдје, на домаку свјетске метрополе Њујорка, на педесет хектара прелијепе природе вијори се српска застава, игра српско коло, пјева српска пјесма.

Њујорк (Њујорк)

Њујорк (New York City) или „велика јабука“ је град према коме је тешко остати равнодушан. Вољели га или не, он има невјероватну енергију и пулсира неким, само њему својственим ритмом. Тачно је да овај град никада не спава, па су нам четири дана у њему пролетјела неосјетно, иако се готово нисмо ни одмарали. Ово је, у правом смислу те ријечи, град у коме се на необичан начин супротности и крајности сударају и додирују у било којој временској и просторној димензији. Усред готово фрустрирајуће градске вреве и константне буке, сабијености гомиле људи између превисоких зграда које почесто заклањају и само небо, усред бетона, стакла и камена, налазе се невјероватне оазе мира и наизглед нетакнуте природе њујоршких паркова, који дјелују као бајковита мјеста из неког другог свијета. Чим се уђе у неки од тих паркова, као да се загази у повлаштени простор бајке у коме важе другачија правила: неки мирнији и насмијанији људи шетају или лешкаре по трави и читају, на сваком ћошку опуштајућа џез или блуз музика, вјеверице, птице, језера, бицикли и сунцееее. Сваких мало, кад год би нам отупјела чула од бљештавила градских реклама, буке, сирена, најразличитијих мириса и окуса тражили смо прибјежиште у овим парковима.

Када је Њујорк преузет од Холанђана, промењен му је првобитни назив, Нови Амстердам, у Њујорк, по енглеском војводи од Јорка и Олбенија 1664. године. Њујорк је био енглеска колонија, док није стекао независност 1776. То је највећи град у САД и један од највећих градова свијета. Сједиште је великих музеја, галерија, међународних корпорација и берзи. Њујорк је најгушће насељен град САД-а. Уже градско језгро се састоји из пет градских општина: Бруклин, Бронкс, Менхетн, Квинс и Стејтен Ајланд. У граду се налазе бројни универзитети и колеџи, међу којима су најпознатији: Универзитет Колумбија, Њујоршки универзитет и Рокфелеров универзитет, који се налазе међу првих 35 у свету. Већи дио Њујорка је изграђен на три острва: на Менхетну, Стејтен Ајланду и Лонг Ајланду.

Детроит (Охајо)

Динамика наше турнеје била је таква да смо први дио путовања били сконцетрисни око Њујорка, а други дио око Чикага. Градове у којима смо концертирали на путу од Њујорка до Чикага, нажалост, нисмо имали времена детаљно обићи. Детроит и Акрон, у којима су одржана два веома лијепа концерта, видјели смо углавном из аута јер смо послије концерата били преуморни за обиласке. Раздаљине између градова у САД су огромне, па већина нормалних људи путује авионом. Ми смо, због транспорта инструмената и чергарског нам духа, изнајмили комби и још неко возило попут камиончића, па смо у потпуности осјетили чари америчких путева и путовања. Иако организован за врло кратко вријеме, концерт у Детроиту је био веома успјешан. Захвалност дугујемо организатору Милораду Шкорићу!

Детроит је највећи град у америчкој савезној држави Мичиген. Смјештен је на сјеверу САД-а, уз границу с Канадом. Налази се на ријеци Детроит, насупрот канадског града Виндсора. Данас је најпознатији као средиште аутомобилске индустрије и један од економски најразвијенијих градова САД-а.

Акрон (Охајо)

Након Детроита услиједио је концерт у Акрону. Горан Дебелногић и његова сјајна екипа мјесецима су припремали наш концерт, па је ово био заиста један од најљепших концерата на турнеји, на чему им од срца захваљујемо! Било је право задовољство наступити у препуној сали, пред 400 људи, на одличном разгласу, са добрим техничарима и тонцима. На сцени нам се придружио дјечији хор „Цвјетови кливлендске баште“ који су нам свима уљепшали вече.

Акрон је град у америчкој савезној држави Охајо. Данас је познат као „свјетска престоница гуме“, а у њему сједиште имају компаније „Goodyear“ и „Firestone“.

Чикаго (Илиноис)

Чикаго је амерички град који је на мене оставио заиста најснажнији утисак. Немогуће је да будем објективна јер смо у овом граду најдуже боравили, упознали највише људи, па су самим тим и утисци најинтензивнији, али је чињеница да је град уистину импозантан и нуди обиље најразличитијих садржаја. У поређењу са Њујорком, Чикаго је сређенији, уреднији и чистији. Улице су шире, гужве мање, па све дјелује растерећеније и мирније. Неки луди вјетрови и језеро Мичиген, које у вјетровитим даним дјелује као подивљало усталасано море, дају овом граду посебну романтичну ноту. С обзиром на то да овдје живи има много нашег народа, није нимало необично налетјети на ресторан под називом „Београд“. Чикаго је на неки начин једно од сједишта и стјецишта православне духовности. Невјероватна је енергија и топлина са којом његово преосвештенство, владика Лонгин и његови сарадници, студенти и братија сусрећу и дочекују путнике намјернике и ненамјернике. Неке од најљепших утисака понијели смо управо из прелијепих српских манастира Грачаница и Св. Сава, са Богословског факултета у Чикагу, као и Светосавске академије у Либетивилу, те кроз љубав и пажњу којом су нас угостили наши дивни домаћини, чланови ансамбла „Дукати и бисери“!

Чикаго (The Windy City) је након Њујорка и Лос Анђелеса трећи највећи град САД-а. Налази се на западној обали језера Мичиген, које је по површини веће од многих мора. Ово подручје је некада било познато као село Wеа Индијанаца. Данашње име града настало је од индијанске ријечи checagou или shikaakwa (назив врсте дивљег лука типичне за ово мочварно подручје). Године 1795. Индијанци су подручје Чикага препустили Сједињеним Државама у сврхе војног кориштења. Чикаго је као насеље настао 1833. и тада је бројио само 350 становника, а статус града добио је 1837. Својим цестовним, жељезничким, воденим и касније зрачним везама убрзо је постао транспортно средиште САД. Године 1855. надморска висина града је подигнута за 120 до 210 cm како би се грађевине и улице подигле изнад мочваре. Године 1871. већина града изгоријела је у великом пожару. Но, у сљедећим годинама Чикаго се поново изградио и његова архитектура постала је утицајна у свијету. Први небодер конструисан је 1885. користећи нову конструкцију с челичним костуром. Током 20-их и 30-их година 20. вијека контролу над великим дијелом града имали су мафијаши Johnny Torrio и Al Capone.

*********************

Текст испод фотографија

Филадефлија

  1. У бекстејџу са предивним домаћинима о.Милорадом и његовом супругом Миленом Орлић 
  2. Владан Крстић и Мирна Момчичевић нас воде у наш први америчи обилазак. Чисто да се зна недјеља је, пола 6 ујутро, али иде се, котрља….
    Овдје још треба поменути Вању (сазнати презиме) која нас је пробудила у 5 сати и испратила уз врућу кафицу.
  3. Independence Hall – мјесто гдје је 1776. потписана Декларација о независности, а 1787. потписан акт о конституисању Сједињених Америчких Држава

Патерсон и „Српско имање“

  1. Српскa православнa црквa Зачећа Св. Јована Крститеља
  2. Шетња по прелијепом „Српском имању“ (Serbian Land) у Blairstown
  3. Српско имање надомак Њујорка
  4. Наш први сусрет са свјетлима Њујорка преко ријеке Хадсон (Weehawaken Chart house)
  5. Са нашим Милованом Јовановићем и Гораном Срејићем први пут надомак Њујорка. Вече пред почетак крстарења Великом јабуком посвећно осматрању терена из далека и прављењу стратегије.
  6. Концерт у сали „Српског имања“
  7. Дружење са домаћинима
  8. Још мало природе пред њујоршку вреву

Њујорк

  1. Улазак у чувену Пету авенију
  2. Катедрала Св. Патрика
  3. Rockefeller Center је комплекс је од 19 трговачких грађевина на Менхетну. Градња комплекса започета је 1930. године, а наручила ју је породица Рокфелер. Рокфелер центар 1987. године уврштен у попис националних знаменитости САД-а. Џон Д. Рофелер млађи je 1928. изнајмио простор од колеџа Колумбиа и започео градњу двије године касније. Био је то највећи приватни пројекат у модерној историји. Изградња 14 грађевина Art Deco стила започела је 1930, а већ 1939. грађевине су биле довршене и отворене. Уз грађевине Rockefeller центра, у комплексу су такођер значајне и бројне скулптуре, илустрације, и остале знаменитости.
  4. Најзначајнија и средишња грађевина комплекса Rockefeller, са 70 спратова и 266 метара висине јe 30 Rockefeller Center, популарно звана 30 Rock. Зграда је дом америчке националне ТВ мреже NBC, у њој се снимају или су се снимали неки од најзначајнијих ТВ програма у историји америчке телевизије.
  5. Централ парк
  6. Њујорк меље својим неумитним темпом, а ми зауставили вријеме пјесмом
  7. Момци у плавом
  8. Бруклиншки мост
  9. Код Меморијалног центра са нашим Петрићем који је побјегао с посла
  10. Њујоршка берза
  11. А онда смо се нашли у серијама и филмовима…
  12. Поглед са Рокфелера на Централ парк
  13. Metropolitan Museum of Art је један од најбољих свјетских музеја, са невјероватном политиком да свако плати улазницу онолико колико мисли да је потребно. У њему се налази око два милиона умјетничких дијела. Отворен је 1872. године са скромном колекцијом од 174 европске слике. У њему се налази једна од најзначајнијих збирки европског и америчког сликарства, те примијењене умјетности из свих дијелова свијета. У овом музеју имали смо прилику да видимо нека од најзначајнијих дјела импресиониста и пост-импресиониста, ренесансних умјетника, те афричку, азијску и исламистичку умјетност. Вјерује се да се у њему налази тридесет и шест хиљада дјела египатске умјетности. Као посве скроман познавалац, тачније више непознавалац ликовне умјетности могу рећи да је импресивно оно што сам видјела, те да препоручим ово као дестинацију која се у Њујорку не смије заобићи, а о разлозима због чега је то тако се не усуђујем причати.
  14. Чланови етно групе „Траг“ на Тргу Николе Тесле
  15. О. Владислав Радујковић у покушају да нас примири на пар минута
  16. Чланови групе „Траг“ са домаћинима на Тајмс скверу
  17. Поглед са Црвених степеница на Тајмс сквер и тотална слуђеност сазнањем да се управо овдје могу купити улазнице за Бродвејске представе у пола цијене, а да ми немамо времена да то учинимо.
  18. Empire State Building је небодер у Њујорку који посјети мноштво туриста јер се одатле пружа феноменалан поглед на цијели град, али ми смо за тај ужитак одабрали Рокфелер, кров Метрополитена и кров Петрове зграде. Ова зграда има 102 спрата. Изграђена је 1931. године. Америчко удружење грађевинара прогласило је Empire једним од седам модерних свјетских чуда. Зграда такођер припада Свјетској федерацији великих зграда, а од 1931. до 1972. године била је највиша зграда на свијету. Врх зграде сваке вечери мијења боју.
  19. Српска православна црква Светог Саве на Менхетну која је изгорјела на Васкрс 2016. године
  20. Чланови групе „Траг“ са домаћинима на Бруклиншком мосту. The Brooklyn Bridge је један од најстаријих висећих мостова у Сједињеним Америчким Државама, а једно вријеме био је и најдужи мост на свијету. Он повезује Манхeтн са Бруклином преко ријеке Ист Ривер. Проглашен је 8. свјетским чудом када је 1883. године завршен, након 30 година градње. Његов конструктор је Џон Аугустус Реблинг. При градњи овог моста страдало је много људи. Дугачак је миљу, доступан пјешацима и бициклистима и са њега се пружа извенредан поглед на град.
  21. Вожња трајектом: поглед на Кип слободе и град
  22. Наш, др Игор Маглов, пронађен у Њујорку, пјева са нама у грчкој цркви, тачније учи нас нову пјесму 
  23. „Траг“ са домаћинима испред грчке православне цркве у Њујорку. Велику Госпојину поменусмо код прељубазних Грка који су нам уступили свој дом за богослужења до обнове наше цркве.
  24. Greenwich Village – Пива, Весна и Тања у серији „Пријатељи“
  25. Бобан Аџић и Младен Јанковић у Хард рок кафеу у Њујорку
  26. Посебно значајан за нас је хуманитарни концерт за обнову Српске православне цркве Светог Саве на Менхетну, која је изгорјела за Васкрс ове године. Концерт је одржан 22.9. у Vineyeard theatrе. Покушали смо да на овај начин и ми угардимо свој камен у обнову ове светиње. Хвала организаторима Петру Марковићу и Владиславу Радујковићу!
  1. Хвала драгој публици за посебну енергију и атмосферу, а нарочито организаторима Петру Марковићу и о. Владиславу!
  2. Нова зграда Свјетског Трговински Центра
  3. Послије концерта са потпуно невјероватном Радмилом Милентијевић – српским писцем и историчарем. Докторирала је на Колумбија универзитету у САД. Радила је као професор, па чак једно вријеме и декан на Сити колеџу у Њујорку, где је предавала савремену европску историју. Била је министарка без портфеља 1992. у Влади Савезне Републике Југославије, у вријеме Милана Панића и као министарка информисања 1997-1998. у Влади Србије коју је водио Мирко Марјановић. Његова Светост Патријарх српски Иринеј одликовао ју је орденом Светога Саве другог степена, као велику добротворку. Као донатор, обезбиједила је средства за подизање споменика Књегињи Милици у Трстенику. Ово је само једна од њених осамдесет задужбина.

Детроит и Акрон

  1. Наше камионџије праве предах 
  2. Црква светог архангела Михајла у Акрону
  3. Наш домаћин Горан Дебелногић у својству туристичког водича
  4. Пред наступ
  5. Десети сат пута према Акрону
  6. Прелијепо декорисана сала у Акрону
  7. „Траг“ у заједничком наступу са дјечијим хором „Цвјетови кливлендске баште“
  8. Атмосфера са концерта у Акрону
  9. „Траг“ са Фолклорним друштвом „Грачаница“ из Акрона
  10. Са дивном колегиницом госпођом Надом Мартиновић и њеним хором „Цвјетови кливлендске баште“
  11. „Траг“ на концерту у Детроиту
  12. „Траг“ на концерту у Акрону
  13. Наш домаћин Горан Дебелоногић са Валентином Милекић
  14. Малишани из дјечијег хора „Цвјетови кливлендске баште“

Кливленд

  1. Прелијепа дворишта у граду Македонија, Охајо
  2. Јутарња кафа код Дебелногића
  3. Chargin Falls (Охајо) аутентични „древни“ амерички градић, чак из 19. вијека.
  4. Са нашом Јеленом Дебелногић на водопаду Chargin River
  5. The Cleveland Museum of Art је основан 1913. године. Садржи 16 одјељења, са умјетничким дјелима са из најразличитијих епоха и дијелова свијета: кинеска умјетност, афричка умјетност, исламска умјетност, грчка и римска умјетност, савремена умјетност, средњовјековна умјетност, јапанска, корејска, умјетност Индијанаца итд. И овдје смо имали прилику да погледамо дјела неких од најпознатијих ликовних умјетника: Каравађо, Ел Греко, Рубенс, Гоја, Матис, Гоген, Пикасо, Ван Гог итд. И само здање овог музеја је импозантно и смјештено у прелијепи парк у коме се налази и Роденов „Мислилац“.
  6. Фотографија испред музеја
  7. Чланови групе „Траг“ на језеру Ири (Lake Erie)
  8. Willard Park – The Free Stamp
  9. Центар Кливленда
  10. Tower City у Кливленду
  11. Послијеподневна кафа у Кливленду са Гораном Дебелоногићем и Надом Мартиновић
  12. Qicken Loans арена у којој су кошаркашки домаћини Clevelend Cavaliers, NBA шампиони 2016. године

Обавезно додати фотку Rock and Roll Hall of Fame је институција смјештена у Кливленду, гдје је смјештен и музеј у облику пирамиде. У музеју се налази велики број музичких предмета из цијелог свијета. U Rock and Roll Hall of Fame се бирају музичари и састави за које се сматра да су имали велики утицај на рок музику широм свијета. Услов да би се пјевач или група били номиновани је да је први албум којег су објавили стар најмање 25 година. Први пут церемонија је обављена 1986. године. Посљедњих година бира се 5 музичара или састава, међутим ранијих година бирано их је више. Rock and Roll Hall of Fame дуго је времена био амерички или чак и англосаксонски феномен (сви изабрани музичари и састави били из земаља енглеског говорног подручја). Први изабрани састав који није долазио из земље енглеског говорног подручја била је ABBA, 2010. године.

Чикаго

  1. Поглед на град са 103. спрата Sears Tower
  2. Sears Tower је изграђен 1974. године. Висок је 442 метра и има укупно 110 спратова, а врхови његових антена налазе се на 519 метара изнад тла, те је по том правилу мјерења највиши небодер на свијету. Посебан је доживљај за туристе феноменалан поглед на град са 103. спрата ове зграде на који се долази брзим лифтом, али ово задовољство кошта 45 $. Уколико желите да се фотографишете са Чикагом под ногама и добијете израђену фотографију, то ће вас коштати 27 $.

Међутим, велику захвалност дугујемо Горану Давидовцу који нам је обезбједио бесплатан улаз. Након тога убиједили смо и људе на улазу да нам омогуће, строго забрањено, уношење течности у сврху промовисања и фотографисања „Нектар“ пива за Бањалучку пивару, која нам је била једна од спонзора наше турнеје у Америци.

  1. Драган Арсић са нашим дјевојкама
  2. Наш домаћин Драган Арсић у Миленијум парку
  3. Још једна панорама Чикага са зграде John Hancock Center
  4. Џез клуб Грин Мил ( Green Mill)

Културни живот, представе, свирке, изложбе су свакодневне и кад пожелите можете се обрести на неком од оваквих догађаја. Важно је напоменути да постоје дани када се бесплатно могу обићи музеји, а постоје и различити попусти, само је потребно добро се информисати. Много ми се допало што је код њих скупо оно што се води као луксуз, али култура је ипак оно што је на овај или нa онај начин доступна свима. Једно вече били смо у занимљивом клубу или пабу, у коме се у центру на сцени налазе музичари који функционишу по систему џубокса и свирају оно што публика предложи. При томе сви добро свирају по неколико инструмената и мијењају се за инструментима. За разлику од наших локала, гдје нас сви чудно гледају јер стално плешемо, овдје је плес неизоставан дио дружења и чим устанете да плешете ускоро ће вам прићи неко ко ће вас позвати на плес. Друго вече отишли смо један од најстаријих џез клубова Green Mill, у коме је сачуван ентеријер из 30-их и 40- их година, и у коме је својевремено обитавао Ал Капоне. Имали смо прилику да послушамо свирку неколико врхунских бендова.

  1. „Музеј науке“ у Чикагу
  2. Предивна жена, мајка, краљица, инжењер грађевине и наша домаћица Бистра Кангрга
  3. „Траг“ са престолонасљедником Александром и принцезом Катарином
  4. „Нектар“ пиво у Чикагу
  5. „Траг“ у Чикагу
  6. Миленијум парк у Чикагу
  7. Након литургије у руској цркви са Њиховим преосвештенствима владиком средњеамеричко-новограчаничким Лонгином и руским владиком Петром
  8. Shedd Aquarium Shore
  9. Панорама Чикага
  10. Познати чикашки кукурузи – Marina city
  11. Пауза и фотографисање са пословним људима Чикага – Windy City Square
  12. Када немамо наступ, ми га измислимо
  13. Предивне фреске у манастиру Грачаница у Лејк Вила (Lake Villa)
  14. Испред манастира Грачаница у Лејк Вила (Lake Villa)
  15. „Траг“ испред United center у Чикагу
  16. „Траг“ са Драганом Арсићем
  17. На обали језера Мичиген
  18. Дио атмосфере пред наступ на Светосавској академији у Чикагу
  19. Наша вриједна домаћица у једном од покушаја да нас нахрани
  20. Чикаго „под ногама“
  21. Концерт групе „Траг“ заједно са Ансамблом „Дукати и Бисери“ на Универзитету Чикаго ( Chicago University)
  22. Наши домаћини „Дукати и Бисери“ Чикаго
  23. Послије концерта са нашим другарима из анасамбла „Дукати и Бисери“ и њиховом талентованом шефицом Душанком Кангрга
  24. Наше дјевојке у шопингу

Што се тиче шопинга, нисам компетнтна да штогод паметно посавјетујем. Знам само да су се моја Јела и Јована зарад те ђавоље работе одвезле у молове на два различита краја града ТЕРЕТНИМ комбијем и сатима износиле неке кесе по повратку. Ја сама нисам видјела ништа посебно, чак сам примијетила да Амери у том силном потенцирању опуштености прикривају прилично одсуство стила. Истина је да се у аутлетима може купити прилично повољних ствари, нарочито ако причамо о америчким маркама, али треба живаца и пуно стрпљења за раздвајање жита од кукоља. За оно мало времена које сам проландрала по моловима схватила сам да се ради о потрошачком друштву у правом смислу те ријечи. Увијек се друга ствар добије у пола цијене, а трећа иииииих, ма бесплатно, само купујте народе!