Од 17. септембра до 2. октобра 2016. боравили смо на турнеји у Америци, гдје смо у најзначајнијим центрима источног и средњег дијела САД-а, у 6 градова, одржали 7 концерата и неколико мањих наступа. Сад, када су се утисци почели помало слијегати, проналазећи своје мјесто у мозаику успомена, желимо да са свима вама који нас подржавате, помажете и бодрите у нашем музичком „трагању“ подијелимо неке лијепе стазе, лица, предјеле…

Концерти су одржани у Филаделфији, Патерсону, Њујорку, Детроиту, Акрону и Чикагу (два концерта). Представили смо се и мањим наступима приликом пријема престолонасљедника Карађорђевића на Светосавској академији у Чикагу, те у руској цркви у Чикагу и грчкој цркви у Њујорку. Благослов владика источно-америчког Иринеја и новограчаничко-средњеамеричког Лонгина, као и њихово присуство на концертима, дали су додатну духовну димензију нашој турнеји. Посебно значајан за нас је био хуманитарни концерт за Српску православну цркву Светог Саве која је изгорјела за Васкрс ове године. Покушали смо да на овај начин угардимо свој камен у обнову ове светиње.

Иницијатор турнеје био је наш бањалучанин о. Владислав Радујковић, свештеник у Њујорку, који је уз још неколико ентузијаста, уложио велики труд и енергију да нашу музику представи, с једне стране Американцима, а са друге стране нашим људима који су, живећу у сасвим другачијем свијету и околностима, на неки начин одвојени од традиције. Наша мисија и јесте била у томе да им приближимо традиционално, али и да разбијемо предрасуду младих да је етно застарјела и превазиђена музика за старије генерације и да докажемо да она, управо супротно томе, нуди обиље потенцијала у модерном добу, нарочито у комбинацији са савременим жанровима и инструментаријумом.

Слободно вријеме користили смо да обиђемо и упознамо неке од највећих и најљепших америчких градова, али и да ширимо видике у музичком и професионалном смислу. Обрели смо се на врло занимљивим мјестима и догађајима. Имали смо прилику да боравимо у најстаријем Hard rock cafe-у у Њујорку, гдје смо уживо могли да видимо изложене гитаре неких од највећих рок звијезда, затим у једном од најстаријих џез клубова у Чикагу – легендарном Green mill-у у који је својевремено долазио и познати мафијаш Ал Капоне, присуствовали смо неколико сјајних џез, блуз и поп свирки, које су чак и на улицама и парковима америчких градова честа појава. Захваљујући дивним и гостољубивим домаћинима обишли смо неке од најзачајнијих америчких музеја, као што су њујоршки „Метрополитен“, кливлендски „Музеј умјетности“, чикашки „Музеј науке“ итд. Усред њујоршке вреве и чикашке ужурбаности, управо на најфреквентнијим мјестима која пулсирају невјероватном брзином и на неки чудан начин увлаче и прождиру појединца у цивилизацијски и културолошки вртлог, гдје је упркос потенцираном култу индивидуе суштинске индивидуалности све мање, покушали смо зауставити вријеме и призвати своју крајишку Хипербореју пјесмом.

Велику захвалност дугујемо свим оним људима који су у организационом и сваком другом смислу омогућили да се ова турнеја реализује. Наишли смо на подршку Агенције за заштиту ауторских права АМУС, Представништву РС у Америци, компаније Ланако, Бањалучке берзе, Нектар пиваре, агенција Голд и Смиљић, те неких других који су жељели остати анонимни. На сличан начин су нас подржали и пријатељи групе „Траг“ у Америци, који су уочили важност његовања традиције за очување нашег националног идентитета.

Музичка сусретања са сваким од америчких градова донијела су по једну причу:

Филаделфија (Пенсилванија)

У Филаделфији смо боравили свега један дан. Захваљујући предивним домаћинима, који су били спремни да нас већ у пола 6 ујутро, након цјеловечерњег концерта претходну ноћ, одведу у обилазак, успјели смо да макар летимично бацимо поглед на овај град. Филаделфија је један од оних америчких градова у којем се значајније него у осталим осјети историја Америке.

Филадефија (Philadelphia), или како је њени житељи од миља зову Philly, је највећи град америчке савезне државе Пенсилваније и шести у САД-у. Име града долази од грчког Φιλαδέλφεια, у значењу „братска љубав“. Град је у 18. вијеку имао већу социјалну и политичку важност чак од Бостона и Њујорка. Прије америчке независности, Филаделфија је била други по величини град у Британском Царству (иза Лондона). Америчка декларација о независности и амерички устав израђени су и потписани у Independence Hall у Филаделфији.

Патерсон (Њу Џерзи)

Патерсон је највећи град државе Њу Џерси. Познат је као „silk city“ због његове доминантне улоге у производњи свиле током друге половине 19. века. Данас је главна дестинација латино емиграната, те имиграната из арапског и муслиманског свијета.

Парохијани Српске православне црквено-школске општине Зачећа Св. Јована Крститеља, на челу са о. Владиславом Радујковићем (некадашњим парохом) и о. Ђоканом Мајсторовићем (садашњим парохом) били су нам неколико дана предивни домаћини, организовали нам лијеп концерт и дружења, водили нас у занимљиве обиласке Њујорка и обасули нас невјероватном пажњом!

Српска црква у Патерсону основана је 1975. године, при чему је данашњи храм купљен од сиријске православне цркве. Од 2012. за пароха је постављен наш бањалучанин о. Владислав Радујковић, који је, поред редовних обавеза, тежиште свог рада ставио на обнову богослужбеног простора и љепоту богослужења. Покренута је и недјељна школа, која ради по програму Министарства просвете Србије, што је чини јединственом таквом установом на америчком континенту. 1995. године купљено је и 50 хектара имања за потребе окупљања више хиљада наших вјерника са цијеле источне обале. Овдје, на домаку свјетске метрополе Њујорка, на педесет хектара прелијепе природе вијори се српска застава, игра српско коло, пјева српска пјесма.

Њујорк (Њујорк)

Њујорк (New York City) или „велика јабука“ је град према коме је тешко остати равнодушан. Вољели га или не, он има невјероватну енергију и пулсира неким, само њему својственим ритмом. Тачно је да овај град никада не спава, па су нам четири дана у њему пролетјела неосјетно, иако се готово нисмо ни одмарали. Ово је, у правом смислу те ријечи, град у коме се на необичан начин супротности и крајности сударају и додирују у било којој временској и просторној димензији. Усред готово фрустрирајуће градске вреве и константне буке, сабијености гомиле људи између превисоких зграда које почесто заклањају и само небо, усред бетона, стакла и камена, налазе се невјероватне оазе мира и наизглед нетакнуте природе њујоршких паркова, који дјелују као бајковита мјеста из неког другог свијета. Чим се уђе у неки од тих паркова, као да се загази у повлаштени простор бајке у коме важе другачија правила: неки мирнији и насмијанији људи шетају или лешкаре по трави и читају, на сваком ћошку опуштајућа џез или блуз музика, вјеверице, птице, језера, бицикли и сунцееее. Сваких мало, кад год би нам отупјела чула од бљештавила градских реклама, буке, сирена, најразличитијих мириса и окуса тражили смо прибјежиште у овим парковима.

Када је Њујорк преузет од Холанђана, промењен му је првобитни назив, Нови Амстердам, у Њујорк, по енглеском војводи од Јорка и Олбенија 1664. године. Њујорк је био енглеска колонија, док није стекао независност 1776. То је највећи град у САД и један од највећих градова свијета. Сједиште је великих музеја, галерија, међународних корпорација и берзи. Њујорк је најгушће насељен град САД-а. Уже градско језгро се састоји из пет градских општина: Бруклин, Бронкс, Менхетн, Квинс и Стејтен Ајланд. У граду се налазе бројни универзитети и колеџи, међу којима су најпознатији: Универзитет Колумбија, Њујоршки универзитет и Рокфелеров универзитет, који се налазе међу првих 35 у свету. Већи дио Њујорка је изграђен на три острва: на Менхетну, Стејтен Ајланду и Лонг Ајланду.

Детроит (Охајо)

Динамика наше турнеје била је таква да смо први дио путовања били сконцетрисни око Њујорка, а други дио око Чикага. Градове у којима смо концертирали на путу од Њујорка до Чикага, нажалост, нисмо имали времена детаљно обићи. Детроит и Акрон, у којима су одржана два веома лијепа концерта, видјели смо углавном из аута јер смо послије концерата били преуморни за обиласке. Раздаљине између градова у САД су огромне, па већина нормалних људи путује авионом. Ми смо, због транспорта инструмената и чергарског нам духа, изнајмили комби и још неко возило попут камиончића, па смо у потпуности осјетили чари америчких путева и путовања. Иако организован за врло кратко вријеме, концерт у Детроиту је био веома успјешан. Захвалност дугујемо организатору Милораду Шкорићу!

Детроит је највећи град у америчкој савезној држави Мичиген. Смјештен је на сјеверу САД-а, уз границу с Канадом. Налази се на ријеци Детроит, насупрот канадског града Виндсора. Данас је најпознатији као средиште аутомобилске индустрије и један од економски најразвијенијих градова САД-а.

Акрон (Охајо)

Након Детроита услиједио је концерт у Акрону. Горан Дебелногић и његова сјајна екипа мјесецима су припремали наш концерт, па је ово био заиста један од најљепших концерата на турнеји, на чему им од срца захваљујемо! Било је право задовољство наступити у препуној сали, пред 400 људи, на одличном разгласу, са добрим техничарима и тонцима. На сцени нам се придружио дјечији хор „Цвјетови кливлендске баште“ који су нам свима уљепшали вече.

Акрон је град у америчкој савезној држави Охајо. Данас је познат као „свјетска престоница гуме“, а у њему сједиште имају компаније „Goodyear“ и „Firestone“.

Чикаго (Илиноис)

Чикаго је амерички град који је на мене оставио заиста најснажнији утисак. Немогуће је да будем објективна јер смо у овом граду најдуже боравили, упознали највише људи, па су самим тим и утисци најинтензивнији, али је чињеница да је град уистину импозантан и нуди обиље најразличитијих садржаја. У поређењу са Њујорком, Чикаго је сређенији, уреднији и чистији. Улице су шире, гужве мање, па све дјелује растерећеније и мирније. Неки луди вјетрови и језеро Мичиген, које у вјетровитим даним дјелује као подивљало усталасано море, дају овом граду посебну романтичну ноту. С обзиром на то да овдје живи има много нашег народа, није нимало необично налетјети на ресторан под називом „Београд“. Чикаго је на неки начин једно од сједишта и стјецишта православне духовности. Невјероватна је енергија и топлина са којом његово преосвештенство, владика Лонгин и његови сарадници, студенти и братија сусрећу и дочекују путнике намјернике и ненамјернике. Неке од најљепших утисака понијели смо управо из прелијепих српских манастира Грачаница и Св. Сава, са Богословског факултета у Чикагу, као и Светосавске академије у Либетивилу, те кроз љубав и пажњу којом су нас угостили наши дивни домаћини, чланови ансамбла „Дукати и бисери“!

Чикаго (The Windy City) је након Њујорка и Лос Анђелеса трећи највећи град САД-а. Налази се на западној обали језера Мичиген, које је по површини веће од многих мора. Ово подручје је некада било познато као село Wеа Индијанаца. Данашње име града настало је од индијанске ријечи checagou или shikaakwa (назив врсте дивљег лука типичне за ово мочварно подручје). Године 1795. Индијанци су подручје Чикага препустили Сједињеним Државама у сврхе војног кориштења. Чикаго је као насеље настао 1833. и тада је бројио само 350 становника, а статус града добио је 1837. Својим цестовним, жељезничким, воденим и касније зрачним везама убрзо је постао транспортно средиште САД. Године 1855. надморска висина града је подигнута за 120 до 210 cm како би се грађевине и улице подигле изнад мочваре. Године 1871. већина града изгоријела је у великом пожару. Но, у сљедећим годинама Чикаго се поново изградио и његова архитектура постала је утицајна у свијету. Први небодер конструисан је 1885. користећи нову конструкцију с челичним костуром. Током 20-их и 30-их година 20. вијека контролу над великим дијелом града имали су мафијаши Johnny Torrio и Al Capone.

Rock and Roll Hall of Fame је институција смјештена у Кливленду, гдје је смјештен и музеј у облику пирамиде. У музеју се налази велики број музичких предмета из цијелог свијета. U Rock and Roll Hall of Fame се бирају музичари и састави за које се сматра да су имали велики утицај на рок музику широм свијета. Услов да би се пјевач или група били номиновани је да је први албум којег су објавили стар најмање 25 година. Први пут церемонија је обављена 1986. године. Посљедњих година бира се 5 музичара или састава, међутим ранијих година бирано их је више. Rock and Roll Hall of Fame дуго је времена био амерички или чак и англосаксонски феномен (сви изабрани музичари и састави били из земаља енглеског говорног подручја). Први изабрани састав који није долазио из земље енглеског говорног подручја била је ABBA, 2010. године

Међутим, велику захвалност дугујемо Горану Давидовцу који нам је обезбједио бесплатан улаз. Након тога убиједили смо и људе на улазу да нам омогуће, строго забрањено, уношење течности у сврху промовисања и фотографисања „Нектар“ пива за Бањалучку пивару, која нам је била једна од спонзора наше турнеје у Америци

Културни живот, представе, свирке, изложбе су свакодневне и кад пожелите можете се обрести на неком од оваквих догађаја. Важно је напоменути да постоје дани када се бесплатно могу обићи музеји, а постоје и различити попусти, само је потребно добро се информисати. Много ми се допало што је код њих скупо оно што се води као луксуз, али култура је ипак оно што је на овај или нa онај начин доступна свима. Једно вече били смо у занимљивом клубу или пабу, у коме се у центру на сцени налазе музичари који функционишу по систему џубокса и свирају оно што публика предложи. При томе сви добро свирају по неколико инструмената и мијењају се за инструментима. За разлику од наших локала, гдје нас сви чудно гледају јер стално плешемо, овдје је плес неизоставан дио дружења и чим устанете да плешете ускоро ће вам прићи неко ко ће вас позвати на плес. Друго вече отишли смо један од најстаријих џез клубова Green Mill, у коме је сачуван ентеријер из 30-их и 40- их година, и у коме је својевремено обитавао Ал Капоне. Имали смо прилику да послушамо свирку неколико врхунских бендова.

Што се тиче шопинга, нисам компетнтна да штогод паметно посавјетујем. Знам само да су се моја Јела и Јована зарад те ђавоље работе одвезле у молове на два различита краја града ТЕРЕТНИМ комбијем и сатима износиле неке кесе по повратку. Ја сама нисам видјела ништа посебно, чак сам примијетила да Амери у том силном потенцирању опуштености прикривају прилично одсуство стила. Истина је да се у аутлетима може купити прилично повољних ствари, нарочито ако причамо о америчким маркама, али треба живаца и пуно стрпљења за раздвајање жита од кукоља. За оно мало времена које сам проландрала по моловима схватила сам да се ради о потрошачком друштву у правом смислу те ријечи. Увијек се друга ствар добије у пола цијене, а трећа иииииих, ма бесплатно, само купујте народе!